ljubisa-rakic-200x300Љубиша Ракић рођен је 11. априла 1931. године у Сарајеву. Прва четири разреда основне школе завршио је у Сарајеву, а гимназију и медицински факултет у Београду.

У току медицинских студија био је демонстартор на Институту за физиологију Медицинског факултета Београдског универзитета, где је учествовао и у истраживачком раду. По дипломирању, 1956. године запослио се као асистент на Катедри физиологије Медицинског факултета, где 1961. године постаје доцент, а 1969. професор за предмет Физиологија и биохемија. Од 1971. године је и професор за последипломске студије из области неуробиологије на Београдском универзитету. Током неколико година био је управник Института за биохемију и шеф Катедре физиологије и биохемије Медицинског факултета у Београду. Шездесетих година основао је Лабораторију за неурофизиологију и неурохемију у Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић” Београдског универзитета и Међународну лабораторију за истраживање мозга у Котору под покровитељством Унеска и Националног института за здравље америчке владе, у којима је скоро четири деценије радило више десетина научника из великог броја земаља, пре свега САД и Совјетског Савеза.

Као предавач по позиву учествовао је на више међународних конгреса физиолога, биохемичара, неурохемичара, неуролога, развојних неуролошких наука. Одржао је бројна предавања по позиву на универзитетима и научним институцијама у СССР-у, САД, Великој Британији, Француској, Пољској, Мађарској, Румунији, Бугарској, Италији, Немачкој, Египту, Израелу, Либији, Албанији, укључујући све универзитете у бившој Југославији.

Академик Ракић је члан већег броја научних друштава и академија. Члан је Српске академије наука и уметности од 1974. године, Црногорске академије наука и умјетности, Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, инострани члан Руске академије наука, Њујоршке академије наука, Евроазијске академије наука, члан Академије наука и умјетности

Републике Српске; инострани је члан  Европске Академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу. Међународне организације за истраживања мозга-ИБРО при Унеску, Краљевског друштва за  медицину  Лондон,  међународних  друштава  физиолога,  биохемичара, неуролошких наука, неурохемичара, биолошке психијатрије, неурофармакологије,  развојне  неурологије  и  других).
Истраживања академика Ракића обухватају област централног нервног система (ЦНС) и, најшире гледано, односе се на изучавање неуролошке основе понашања.

Објавио је преко 500 радова (две трећине у иностраним научним публикацијама, 6 монографија у иностранству и 3 у земљи). Коаутор је 5 уџбеника.

У Српској академији наука, поред стандардног учешћа у истраживачким пројектима и организовању научних скупова, председник је међуодељенског Одбора за биохемијска истраживања, а био је и председник Заједничког комитета за сарадњу Савета академија наука и уметности Југославије и Националне академије наука САД. Академик Љубиша Ракића био је потпредседник Српске академије наука и уметности од 2008. до 2015. године.