Open/Close Menu Образовање од 1989.

Промоција нове књиге Зорана Пановића „Тито – кратки курс“ у издању предузећа „Албион боокс“ и „Дан граф“ одржана је у уторак, 16. децембра 2014, на Мегатренд универзитету.

На промоцији су говорили: писац Зоран Пановић, проф. др Слободан Пајовић, ректор Мегатренд универзитета, новинар и писац Миломир Марић, и саветник за спољну политику председника Републике Србије, господин Иван Мркић. Одломке из књиге читао је глумац Лазар Ристовски, који је, иначе, у току каријере више пута имао прилику да игра лик Јосипа Броза.

Ректор Пајовић је у уводној речи укратко представио биографију Зорана Пановића и истовремено захвалио аутору који је поклонио поверење Универзитету да организује промоцију своје нове књиге. „Желим да нагласим да је Мегатренд универзитет увек био отворен за плуралистички поглед на свет, спознају многих идеја и доктрина, у уверењу да се само на тај начин могу разумети сложена друштвена кретања”, истакао је професор Пајовић. Ректор је студенте на промоцији подсетио да историјско памћење обликују три идејна чиниоца: култура сећања, историјска наука и примарно искуство. „При томе морамо бити свесни да историја као наука нема увек монопол на посредовање између прошлости и садашњости, јер што је прошлост ближа, утицаји неких других интреса, а посебно политичких или идеолошких, постају све снажнији. Јавна култура сећања није нам јача страна као народу, нацији, и сведоци смо да текућа политичка култура може знатно модификовати чињенице и визију из прошлости” – нагласио је ректор.

Представљајући своје дело, писац Пановић је рекао: „О Титу је написано много радова, жанровски најразличитијих, почев од публицистичких па до уметничких. У њима често срећемо екстремна и међусобно супротстављена гледишта. Једни на нивоу голе и углавном неукусне апологије величају Титову „непогрешивост” и готово месијанску предодређеност, док га други „раскринкавају” поводећи се идеолошком нетрпељивошћу, личним разлозима и анимозитетом или дневнополитичким потребама, а ретко када научним критеријумом објек­тивности. Маркантне историјске личности, у које се Тито несумњиво убраја, не смеју се анализи­рати парцијално и са предумишљајем”, истакао је Пановић, закључивши да су опречна гледишта илустрација велике неуједначености у оцењивању Титове историјске улоге. „Оцене се крећу у широким амплитудама, од тога да је његова епоха ʻзлатно добаʼ, па све до става да је Титов модел Југославије генератор свих каснијих трагичних догађаја на овим, историјски трусним просторима. Упркос томе што је мало сагласности о прогресивном, односно регре­сивном карактеру Титове владавине, мало ко му је оспорио натпросечни политички таленат и изразите лидерске способности”, навео је Пановић.

„‘Тито – кратки курс’ је социолошко-историјски оглед, али и приручник намењен онима који желе да се упознају са ликом и делом Јосипа Броза Тита. Приручник је настао на основу истраживања које је рађено у оквиру групе за социологију на Филозофском факултету у Београду, као и на основу новинарских текстова у току вишегодишњег бављења проблематиком (пост)титоизма”, објаснио је аутор.

Говорећи о Титу и Титовом времену, Миломир Марић је констатовао да су многи политичари са простора старе Југославије, после Титове смрти покушали да га имитирају – али неуспешно. Он је био једини политичар коме су и Руси и Американци дали такву улогу – за његовог живота нико није хтео да објави нешто против њега.

Господин Иван Мркић је у свом обраћању подсетио на спољну политику Југославије Титовог времена, правећи паралелу са актуелном ситуацијом, и закључио да нас и даље широм света препознају по Титу и да се и даље његов култ неретко користи у дипломатским сусретима.

Па подсетимо, Зоран Пановић је рођен 1970. године у Ужицу. Ово није његова прва ауторска књига. Дипломирао социологију политике на Филозофском факултету у Београду, а потом је објавио књиге: „Дозволите да се одјавимо” (2007), „Холдинг Сербиа” (2008), „Музика за лифтове” (2009), „Рафали у каменолому” (2009), „Време шприцера” (2011), „Бити Милито” (2011), „Сајам еротике” (2012) и „Швајцарски качамак” (2013). Аутор је и добитник новинарских награда: „Душан Дуда Тимотијевић”, „Лаза Костић”, „Никола Бурсан”, као и „Повеље за грађанску храброст – Драгољуб Стошић”. У дневном листу „Данас” ради од његовог првог броја (јун 1997), где је прошао пут од хонорарца до главног и одговорног уредника.

_DJT1218 Panovic Zoran Tito kratki kurs net

_DJT1335 Panovic Zoran Tito kratki kurs net

_DJT1346 Panovic Zoran Tito kratki kurs net

© COPYRIGHT | УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НЕЗБИТ

logo-footer

ОСТАНИМО У КОНТАКТУ: